Kako vrtić podstiče pažnju, razmišljanje i radoznalost kod deteta

Razvoj deteta u vrtiću ne posmatramo kroz odvojene „časove“ i unapred zadate sadržaje. U predškolskom uzrastu najveći deo učenja odvija se kroz igru, kretanje, razgovor, istraživanje prostora, odnose sa vršnjacima i odraslima, kao i kroz aktivnosti koje prate interesovanja i potrebe deteta.

U svakodnevnom radu stvaramo situacije u kojima deca mogu postepeno da razvijaju pažnju, logičko i kreativno razmišljanje, postavljaju pitanja i samostalno dolaze do odgovora. Kroz zajedničke aktivnosti istovremeno uče da sarađuju, rešavaju probleme, donose odluke i postaju samostalnija. Na igri, istraživanju i aktivnom učešću dece zasniva se i program „Godine uzleta“.

Kako kroz igru podstičemo kognitivni razvoj

Pažnju, radoznalost i razmišljanje kod predškolske dece podstičemo kroz igru, istraživanje, pokret, razgovor i zajedničke aktivnosti. U Malim Istraživačima deci je na raspolaganju i dvorište od 10 ari, koje pruža dodatni prostor za igru, kretanje i istraživanje na otvorenom kada vremenski uslovi to dozvoljavaju.

Kognitivna veština	Primer aktivnosti u vrtiću	Uzrast
Pažnja	Igre sa pravilima, zagonetke i zadaci posmatranja	3–6 godina
Logičko razmišljanje	Slagalice, klasifikacija, matematičke igre i asocijacije	3–6 godina
Radoznalost	Istraživanje prirode, eksperimenti i projektni zadaci	3–6 godina
Rešavanje problema	Konstruktivne igre, lavirinti i problemski zadaci	4–6 godina
Socijalno učenje	Zajednička igra i aktivnosti sa vršnjacima	3–6 godina

Navedeni uzrasti predstavljaju okvir, dok aktivnosti prilagođavamo individualnom razvoju, interesovanjima i trenutnim mogućnostima svakog deteta.

Navedeni uzrasti predstavljaju okvir, dok aktivnosti prilagođavamo individualnom razvoju, interesovanjima i trenutnim mogućnostima svakog deteta.

Kako aktivnosti u vrtiću mogu da podstaknu pažnju kod dece?

Pažnju predškolskog deteta ne posmatramo samo kroz sposobnost da dugo sedi za stolom. Dete može biti veoma usmereno i dok gradi toranj, prati pravila igre, traži određeni predmet, sluša priču ili pokušava da otkrije kako nešto funkcioniše.

U svakodnevnom radu biramo aktivnosti koje su prilagođene uzrastu i koje detetu omogućavaju da postepeno vežba usmeravanje i održavanje pažnje. Kratki zadaci sa jasnim ciljem, igre sa pravilima i poznata dnevna rutina stvaraju okvir u kojem dete zna šta sledi i šta se od njega očekuje. Kako stiče sigurnost i iskustvo, zadaci mogu postajati složeniji.

Važnu ulogu u tom procesu ima i vaspitač. Umesto da odmah ponudi rešenje, može postaviti pitanje, dati primer ili usmeriti dete da ponovo obrati pažnju na određeni detalj. Na taj način podstičemo dete da razmišlja, pokušava i postepeno postaje samostalnije u rešavanju zadataka.

Na koji način igra podstiče logičko razmišljanje?

Igru posmatramo kao prirodno okruženje u kojem dete rešava probleme, ispituje ideje i dolazi do novih zaključaka. Kada pokušava da sastavi slagalicu, napravi stabilnu konstrukciju ili pronađe odgovarajuće mesto za predmet, dete posmatra, poredi, pravi pretpostavke i proverava izabrano rešenje.

Kroz slagalice dete uočava oblike i odnose između delova, dok u konstruktivnim igrama može da primeti zbog čega se određena građevina ruši i zatim promeni način na koji je pravi. Aktivnosti klasifikovanja po boji, veličini ili obliku dodatno podstiču prepoznavanje sličnosti, razlika i zajedničkih osobina.

Važno mesto ima i simbolička igra. Kada deca zajedno osmisle „prodavnicu“, „restoran“ ili „ordinaciju“, dogovaraju uloge, stvaraju pravila i prilagođavaju tok igre idejama drugih učesnika. Tako uz maštu razvijaju i sposobnost planiranja, povezivanja i rešavanja problema.

Logičko razmišljanje podstičemo i kroz jednostavne matematičke aktivnosti koje deci pomažu da uočavaju odnose, količine i obrasce.

Roditelji se često interesuju i za dodatne aktivnosti poput šaha i matematike. U našem programu dodatni sadržaji obuhvataju malu školu matematike, sportić, karate, folklor i ples, a izbor aktivnosti prilagođava se uzrastu i interesovanjima dece.

Kako istraživanje i kretanje podstiču radoznalost kod predškolaca?

Radoznalost kod dece često počinje jednostavnim pitanjima: zašto je list promenio boju, kako se insekt kreće ili šta će se dogoditi kada se dva materijala spoje. U svakodnevnom radu nastojimo da takva pitanja ne zaustavljamo gotovim odgovorima, već da deci ostavimo prostor da posmatraju, istražuju i sama dolaze do novih saznanja.

Boravak napolju pruža mnogo prilika za spontano učenje. Biljke, insekti, različite teksture zemlje, mirisi i promene vremena mogu postati povod za razgovor, poređenje i nova pitanja.

Ako dete, na primer, posmatra insekta lupom, jednostavno pitanje „Šta je ovo?“ može da preraste u razgovor o boji, veličini, načinu kretanja i mestu na kojem je insekt pronađen. Uloga vaspitača tada je da dodatnim pitanjima podstakne dete da pažljivije posmatra i povezuje ono što vidi sa prethodnim iskustvom.

U Malim Istraživačima deci su na raspolaganju dvorište od 10 ari i bašta, koji pružaju prostor za kretanje, posmatranje i istraživanje prirodnog okruženja. Kroz takva iskustva deca mogu da povezuju nova zapažanja sa onim što već znaju i da razvijaju naviku postavljanja pitanja.

Prirodno okruženje samo po sebi ne određuje razvoj deteta, ali pruža raznovrsne situacije za igru, istraživanje, kretanje i spontano učenje kroz iskustvo.

Zašto su mali eksperimenti korisni u predškolskom uzrastu?

Mali eksperimenti u predškolskom uzrastu ne zahtevaju posebnu opremu. Dovoljna je zanimljiva situacija koja dete podstiče da postavi pitanje, pretpostavi šta bi moglo da se dogodi i zatim proveri svoju ideju kroz iskustvo.

Pre nego što predmet spusti u vodu, dete može da pretpostavi da li će plutati ili potonuti. Kada pomeša dve boje, može da predvidi rezultat, dok posmatranjem leda primećuje kako se menja tokom topljenja.

Na taj način dete prolazi kroz jednostavan istraživački proces: postavlja pitanje, iznosi pretpostavku, posmatra šta se dešava, poredi rezultat sa očekivanjem i pokušava da ga objasni.

U radu sa decom ovakve aktivnosti možemo organizovati uz vodu, magnete, biljke i druge bezbedne i lako dostupne materijale. Važnije od tačnog odgovora jeste da dete dobije priliku da posmatra, upoređuje, postavlja nova pitanja i razmišlja o onome što je otkrilo.

U Malim Istraživačima male eksperimente prilagođavamo interesovanjima i uzrastu dece, koristeći jednostavne materijale i situacije koje podstiču istraživanje, radoznalost i samostalno zaključivanje.

Kako deca uče jedni od drugih i od vaspitača?

Deca u predškolskom uzrastu mnogo uče posmatrajući druge, ali i kroz igru, razgovor, istraživanje i neposredno iskustvo. U grupi često mogu da vide kako vršnjak pristupa određenom zadatku, a zatim da isprobaju sličnu strategiju ili pronađu sopstveno rešenje.

Tokom zajedničke igre deca vežbaju da sačekaju red, objasne svoju ideju, zatraže pomoć i dogovaraju se kada se njihove želje razlikuju. Na taj način učenje nije vezano samo za sadržaj aktivnosti, već i za odnose koji se svakodnevno grade među decom.

Važnu ulogu u tom procesu ima vaspitač. Umesto da odmah ponudi rešenje, može da postavi pitanje poput: „Kako biste ovo mogli da rešite zajedno?“ ili „Šta još možemo da pokušamo?“ Tako deca dobijaju prostor da razmotre različite mogućnosti, razmene ideje i samostalnije dođu do odgovora.

Odnosi sa vršnjacima važni su jer dete susreću sa drugačijim idejama, načinima razmišljanja i rešavanja problema. Zato razvoj deteta u vrtiću podrazumeva i učenje kako da bude deo grupe, izrazi svoje mišljenje, sasluša druge i prihvati različitu perspektivu.

U Malim Istraživačima važno nam je ne samo koje aktivnosti deca rade, već i kako u njima učestvuju. Prostor za pitanja, razgovor, saradnju i samostalno istraživanje deo je svakodnevnog procesa učenja.

Kako radoznalost prerasta u učenje?

Radoznalost kod dece često počinje jednostavnim pitanjem: „Zašto?“ ili „Kako?“ Takva pitanja u svakodnevnom radu posmatramo kao dobru polaznu tačku za istraživanje i nova saznanja.

Umesto da odmah ponudimo odgovor, nastojimo da detetu ostavimo prostor da posmatra, isproba i samo dođe do određenog zaključka. Ako se, na primer, pita zašto neki predmet pluta, možemo zajedno pronaći još nekoliko predmeta i proveriti šta će se sa njima dogoditi u vodi.

Jedno pitanje tada prirodno vodi ka sledećem: da li veličina predmeta utiče na rezultat, kako se ponašaju različiti materijali i može li dete unapred da pretpostavi šta će se dogoditi.

Takav način rada podstiče decu da istražuju različite mogućnosti, menjaju pristup i prihvate da prvi pokušaj ne mora uvek da dovede do očekivanog rezultata. Upravo igra i istraživanje pružaju prostor da dete postavlja pitanja, isprobava ideje i nova saznanja gradi kroz sopstveno iskustvo.

Kako roditelji mogu da podrže isti način razmišljanja kod kuće?

Radoznalost može prirodno da se podstiče i van vrtića, kroz svakodnevne situacije koje dete već poznaje. Tokom kuvanja može da poredi količine i teksture, u šetnji da posmatra biljke i promene u prirodi, a igračke može da razvrstava prema veličini, boji ili nameni.

Roditelji mogu dodatno da podrže ovakav način razmišljanja tako što neće uvek odmah ponuditi gotov odgovor. Pitanja poput „Šta ti misliš?“ ili „Kako bismo mogli da proverimo?“ ostavljaju detetu prostor da se osloni na sopstveno iskustvo, iznese pretpostavku i pokuša da dođe do odgovora.

Važno je i da dete grešku doživljava kao normalan deo učenja. Kada vidi da je u redu promeniti mišljenje nakon novog pokušaja ili drugačijeg rezultata, lakše se upušta u istraživanje i isprobavanje novih ideja.

Razvoj se gradi kroz svakodnevna iskustva

Razvoj deteta u vrtiću ne vezujemo za jednu metodu, igru ili zadatak. On se gradi kroz svakodnevna iskustva — kretanje, istraživanje, razgovor, odnose sa vršnjacima i odraslima, kao i kroz prilike da dete postavlja pitanja, isprobava ideje i postepeno dolazi do novih saznanja.

U Malim Istraživačima rad organizujemo u skladu sa programom „Godine uzleta“, uz projektno učenje, boravak na otvorenom i sadržaje prilagođene uzrastu i interesovanjima dece. Važno nam je da predškolsko dete ne bude opterećeno učenjem po školskom modelu, već da ima dovoljno prostora da kroz igru, iskustvo i radoznalost upoznaje svet oko sebe.

Zakažite posetu Malim Istraživačima, upoznajte naš prostor i program i saznajte kako kroz svakodnevne aktivnosti podstičemo pažnju, samostalnost, razmišljanje i radoznalost dece.