Ishrana dece od 3 do 6 godina: Praktičan vodič za roditelje

Ishrana dece od 3 do 6 godina treba da obezbedi dovoljno energije i hranljivih materija za rast, igru i svakodnevne aktivnosti, ali i da pomogne detetu da postepeno razvija zdrave navike. Roditeljima često nije lako da procene koliko obroka treba ponuditi, kolike porcije su dovoljne i kako rasporediti različite namirnice tokom dana. U nastavku donosimo praktičan raspored obroka, orijentacione potrebe i konkretne smernice koje možete primeniti kod kuće.

Raspored ishrane deteta predškolskog uzrasta po obrocima

Ne postoji satnica koja odgovara svakoj porodici. Važniji je pravilan ritam obroka i izbegavanje neprekidnog grickanja tokom dana. Kao praktičan primer, raspored može izgledati ovako:

Satnica je orijentaciona i može se prilagoditi vremenu buđenja, boravku u vrtiću, fizičkoj aktivnosti i porodičnoj rutini.

Koliko obroka dnevno treba detetu od 3 do 6 godina?

Za dete predškolskog uzrasta praktičan dnevni raspored najčešće podrazumeva tri glavna obroka i jednu do dve užine. Sličan obrazac koriste i evropske zdravstvene preporuke za malu decu.

Važnije od toga da dete jede tačno u određeni minut jeste da između obroka postoji dovoljno vremena da ponovo oseti glad. Neprestano nuđenje grickalica, sokova ili mleka može smanjiti apetit za ručak i večeru.

Dobar ritam može da podrazumeva doručak nakon buđenja, užinu sredinom prepodneva, ručak, popodnevnu užinu i večeru. Ako dete ide u vrtić, obroci kod kuće jednostavno se uklapaju oko obroka koje već dobija tamo.

Srpski Pravilnik za predškolske ustanove takođe polazi od pravilnog dnevnog ritma i predviđa približno tri sata između vrtićkih obroka.

Ne treba insistirati da dete svaki put pojede sve sa tanjira. Apetit u ovom uzrastu prirodno varira, pa je korisnije pratiti ishranu tokom više dana nego procenjivati je na osnovu jednog obroka.

Koliko kalorija i koje namirnice detetu ovog uzrasta zaista trebaju?

Energetske potrebe zavise od uzrasta, pola, telesne građe, rasta i količine fizičke aktivnosti. Zato nije potrebno da roditelji zdravom detetu svakodnevno računaju kalorije.

Kao orijentir za decu ovog uzrasta, normativi koji se koriste pri planiranju ishrane predškolske dece u Srbiji navode oko 1.600 kcal dnevno za uzrast od 3 do 5,5 godina. Za uzrast od 5,5 do 6,5 godina navodi se približno 1.800 kcal za devojčice i 1.900 kcal za dečake.
Ove vrednosti treba posmatrati kao smernice za planiranje, a ne kao količinu koju svako dete mora svakog dana da unese do poslednje kalorije.

Kao domaći referentni okvir za planiranje ishrane dece ovog uzrasta mogu se koristiti smernice iz Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi, koji definiše energetske i nutritivne potrebe dece, raspored obroka i preporučenu zastupljenost pojedinih grupa namirnica.

Svetska zdravstvena organizacija takođe naglašava da sastav zdrave ishrane zavisi od uzrasta, pola, fizičke aktivnosti i drugih individualnih karakteristika.

Kako prilagoditi veličinu porcije detetu?

Porcija predškolskog deteta treba da bude manja od porcije odrasle osobe. Umesto velikog tanjira koji dete može da obeshrabri, bolje je ponuditi manju početnu količinu i dozvoliti mu da traži još.

Dete jednog dana može pojesti mnogo za ručak, a malo za večeru. Sutradan može biti obrnuto. Takve promene apetita nisu neuobičajene.

Roditelj određuje šta, kada i gde se jede, dok dete može da odluči koliko će od ponuđenog pojesti. Takav pristup pomaže da dete postepeno prepoznaje sopstvenu glad i sitost.

Važno je zato posmatrati celokupnu nedeljnu ishranu: da li se smenjuju različite vrste povrća, voća, žitarica, proteina i mlečnih proizvoda, a ne da li je svaki pojedinačni tanjir „savršen“.

Koliko proteina i kalcijuma je dovoljno?

Detetu su proteini svakodnevno potrebni za rast i razvoj, ali ne moraju svi da dolaze iz mesa.

Dobri izvori su:

• piletina, ćuretina, teletina i drugo kvalitetno meso
• riba
• jaja
• pasulj, sočivo i druge mahunarke
• mleko, jogurt i sir.

Srpski normativi ne određuju jednu univerzalnu količinu proteina u gramima za svu decu od 3 do 6 godina, već potrebe računaju prema telesnoj masi i kvalitetu izvora proteina.

Za roditelje je zato praktičnije da vode računa o raznovrsnim izvorima proteina nego da svakodnevno računaju grame. Riba se prema domaćim preporukama može uključiti 1–2 puta nedeljno, uz obavezno uklanjanje kostiju.

Za kalcijum domaći normativ za decu od 3 do 7 godina iznosi oko 800 mg dnevno. Mleko i mlečni proizvodi predstavljaju jedan od praktičnih načina da se tome doprinese i preporučuje se njihova svakodnevna zastupljenost.

Koliko voća, povrća i tečnosti dete treba da unese?

Voće i povrće treba ponuditi svakog dana i kroz više obroka, uz menjanje vrsta, boja i načina pripreme.

Aktuelne preporuke Svetske zdravstvene organizacije daju i konkretniji orijentir: deca od 2 do 5 godina treba da unesu najmanje oko 250 g voća i povrća dnevno, dok je za decu od 6 do 9 godina preporuka najmanje oko 350 g dnevno.

To ne mora da bude jedna velika porcija. Voće može biti deo doručka ili užine, povrće deo ručka, a druga vrsta povrća deo večere.

Voda treba da bude osnovno piće i dostupna detetu tokom dana. Domaće smernice za predškolski uzrast takođe predviđaju vodu svakog dana, između obroka i prema želji deteta.

Sok nije neophodan deo svakodnevne ishrane. Čak i 100% voćni sok sadrži slobodne šećere, pa je bolje dati prednost celom voću i vodi. SZO preporučuje ograničavanje slobodnih šećera tokom celog života, uključujući i detinjstvo.

Šta izbegavati u ishrani dece predškolskog uzrasta?

Cilj nije napraviti dugačak spisak zabranjene hrane, već znati koje namirnice treba ograničiti i koje mogu predstavljati bezbednosni rizik.

Hranu bogatu dodatim šećerom, solju i nezdravim mastima treba nuditi retko i u manjim količinama. SZO preporučuje da osnovu ishrane čine raznovrsne, minimalno prerađene namirnice, dok treba ograničiti proizvode bogate slobodnim šećerima, solju i nezdravim mastima.

U domaćim normativima za predškolske ustanove gazirani napici se ne preporučuju, a proizvodi sa mnogo masti, šećera i soli treba da budu zastupljeni retko i u malim količinama.

Koja hrana predstavlja rizik od gušenja?

Posebna pažnja potrebna je kod tvrde, okrugle ili sitne hrane.

Cele orašaste plodove ne treba davati deci mlađoj od 5 godina zbog rizika od gušenja. Orašasti plodovi mogu se ponuditi mleveni ili sitno usitnjeni, kada za njih ne postoji drugi razlog za izbegavanje.

U predškolskim jelovnicima u Srbiji takođe se predviđa mleveno jezgrasto voće i mlevene semenke.

Kod mlađe dece treba obratiti pažnju i na kokice, tvrde bombone, celo grožđe i druge okrugle ili tvrde namirnice. Grožđe i slično voće treba iseći po dužini i prilagoditi veličinu komada detetu.

Pored toga, korisno je:

• uvek ukloniti kosti iz ribe pre serviranja detetu.
• ograničiti prženu i veoma masnu hranu
• gazirane i zaslađene napitke ne uvoditi kao svakodnevno piće
• slatkiše ostaviti za povremene prilike
• koristiti so u malim količinama
• prednost dati kuvanju, pečenju i drugim jednostavnijim načinima pripreme

Kako pomoći detetu da razvije zdrave navike kod kuće?

Način na koji dete jede može biti jednako važan kao i ono što se nalazi na tanjiru.

Zajednički porodični obroci daju detetu priliku da posmatra odrasle, proba različite namirnice i navikne se na predvidljiv ritam. Ako roditelji redovno jedu povrće, piju vodu i sede za stolom bez pritiska oko hrane, dete dobija isti obrazac ponašanja.

Nije neobično da dete više puta odbije novu namirnicu. To ne znači da je treba trajno izbaciti iz jelovnika. Možete je ponovo ponuditi drugi put, u maloj količini i bez insistiranja.

Dobro je izbegavati i korišćenje hrane kao nagrade: „Ako pojedeš povrće, dobićeš čokoladu” detetu može poslati poruku da je slatkiš vredniji od ostatka obroka.

Praktičnije je napraviti jasnu rutinu: roditelj bira raznovrsne namirnice i vreme obroka, a dete ima prostor da postepeno razvija sopstvene preference i osećaj sitosti.

Kako izgleda ishrana u vrtiću Mali istraživači?

Principi koji važe kod kuće — redovan ritam, raznovrsnost i svakodnevna zastupljenost važnih grupa namirnica — važni su i kada dete boravi u vrtiću.

U PU Mali istraživači hrana se priprema u sopstvenoj kuhinji vrtića, a obroci su deo svakodnevne organizacije boravka dece.

To pomaže i pri planiranju obroka kod kuće. Ako je dete, na primer, tog dana za ručak imalo meso i povrće, večera može da uključi jaja, mlečni proizvod ili drugi izvor proteina uz drugačiju kombinaciju namirnica.

Zajednički obrok je više od hrane

U predškolskom uzrastu dete kroz obroke uči i samostalnost: da sedi za stolom, koristi pribor, proba novu namirnicu i postepeno prepoznaje kada je gladno ili sito.

Srpski Pravilnik zato ishrani u predškolskoj ustanovi daje i vaspitno-obrazovnu ulogu, odnosno ulogu u razvijanju pozitivnih navika i kulture ishrane.

U okviru vrtićkog programa obroci se uklapaju u dnevni ritam igre, učenja, boravka napolju i odmora, dok predškolski program prati potrebe starije dece koja se približavaju polasku u školu.

Na taj način navike koje roditelji grade kod kuće dobijaju kontinuitet i tokom vremena koje dete provodi u vrtiću.

Zdrava ishrana ne mora da bude komplikovana

Dobra ishrana deteta od 3 do 6 godina ne podrazumeva brojanje svake kalorije niti savršen tanjir pri svakom obroku. Mnogo je važnije imati redovan dnevni ritam, nuditi različite grupe namirnica, obezbediti dovoljno vode i dozvoliti detetu da nove ukuse prihvata svojim tempom.

Porodica postavlja osnovu tih navika kod kuće, a vrtić može da ih podrži kroz svakodnevnu rutinu i zajedničke obroke.

U PU Mali istraživači obroci su deo dnevnog ritma koji povezuje igru, učenje, odmor i druge aktivnosti prilagođene uzrastu. Ako želite da upoznate prostor, programe i način na koji izgleda jedan dan kod nas, zakažite posetu vrtiću i upoznajte naš tim.